Topao pozdrav, nadam se da ste svi dobro. Voljela bih da vam pisem sa ljepsom temom, ali na svu zalost, ovaj put ne.. Inace, pomogla sam par puta da udomite slatke parove i nalazila im nove porodice. jet j sama sam spasila svog jednog da ne postane gulas, a njegovu dragu od uloge uskrsne igracke. Uvijek sam sa osudom gledala na ljude koji odbacuju svoje zekane...a sada...sada me je zadesilo da ja budem ta koja mora poduzeti takav korak. Naime, dijagnosticiran mi je bipolarni poremecaj sa jakim izljevima agresije...bila sam hospitalizovana do prije 2 dana i svakodnevno se borim sa samom sobom. moji maleni (Sarajlija i Bijela) me se boje i stvorili su takav strah od mene, da im je suzivot sa mnom postao patnja i teror. Na medikamentima sam sada, ali na svu zalost ne pomazu u potpunosti. Placem svaki dan koliko se sve izopacilo i sto me se boje i ne zele kontakt sa mnom. Razumijem ih. Imali su mirnu oazu 3 i po godine bez ijednog kaveza i samo ljubav, a sad...? Ja nisam vise ja, a oni to i vide i osjete. Ne mogu vise da ih mucim, ta dva malena srca to nisu zasluzila... Prisiljena sam ih udomiti, naci nekoga koga se ne boje, nego im rado hopsaju i binkayu u susret... Molim vas pomozite nam, jer su sve rijedji trenuci gdje sam dovoljno racionalna i da uopste mogu potraziti pomoc... Molim vas, zbog njih, nisu zasluzili... izvinite, ali placem dok ovo pisem i ne znam koliko sam koherentna uopste...